Leća (varivo)

Zašto ovakav naslov posta kada sam mogla jednostavno napisati "Varivo od leće" ili "Gusta juha od leće" ili tako nešto ?   Istina je da sam mogla, ali kod nas doma kada smo se dogovarali za ručak i kada bi se reklo "leća" onda se znalo da je to ovo varivo i ništa drugo.

Ovo je jedno jako obično varivo, ali za mene je jako posebno.

To je varivo mog djetinjstva, moje mladosti, moga odrastanja. To je varivo moje bake , danas moje mame, sestre i mene, i nekako kada je leća za ručak i kada se iznese na stol "nešto je u zraku". Kako god vam to možda čudno ili bez veze zvučalo, to je tako.

Baka je bila glavna kuharica u kući , dočekivala nas je ispraćala sa obrocima uvijek nastojeći svakome ugoditi nečim što voli i obično je bila u kuhinji i uz štednjak. Od bake smo svi puno učili i naučili i danas kada kuhamo često izgovaramo rečenice "pa znaš da je baka to radila tako i tako, ili znaš da je baka stavljala u jelo to i to" 

Baka je tako kuhala i leću i uz leću su se podrazumjevale slane palačinke sa sirom, a mi smo znali da će uvijek ostati i koja palačinkica za napuniti je marmeladom (tada nije bilo nutelle i sličnih stvari) :) .

Zatim su se počeli javljati moji tata i dida. Pojeli bismo leću i palačinke a oni se oglase sa pitanjem "a kada će ručak ? " . Kakav ručak ? E da, sve je ovo lijepo ali nema mesa :) . Naravno, tada je baka uvela i meso uz leću i to, ne znam zašto, ali obično bi to bila neka pohana šnicla.

Ja sam bila najsretnija kada bih dolazila iz škole, sa neke aktivnosti, kasnije sam dolazila doma  iz Zagreba, ......, otvorim vrata od kuće u kojoj smo tada živjeli a zamiriše mi leća, mmmmmm.

I tako je to bilo nekada, ......., a kako je danas ?  Danas nema više bake, nema ni tate ni dide, nema ni kuće u kojoj smo tada živjeli, ......, ali i dalje na našem stolu ima leće. Ovog variva od leće. Tako jednostavnog a tako posebnog.

Da mi je netko tada rekao da jedno obično jelo, njegov okus i miris mogu ostaviti takav trag ne bih mu vjerovala, a sada kada to živim mogu potvrditi da je zbilja tako. Hrana je baš nešto posebno u svakom pogledu.

Danas leću kuhamo i mama i sestra i ja. Recept je uvijek isti, a mama će uz leću poslužiti neko pohano povrće i salate, sestra je preuzela palačinke od bake a ja ?  Ja neću poslužiti ništa nego leću .

Uz komad dobrog kuha, nekada jedan, nekada i dva tanjura , ....., a mogla bih nekada i više ali ipak stanem :) leća neka bude samo leća !

Evo i recepta sa količinama za 4 tanjura variva od leće.

- 300 g leće
- 1 veća mrkva
- 1 glavica luka
- malo (oko 1/2 dcl) maslinovog  ulja
- peršina
- vegete
- soli i papra
- 2-3 lista lovora

- Leću izmjeriti i staviti u lonac za kuhanje
- Mrkvu oguliti i narezati na kolutiće ili kockice
- Glavicu luka očistiti od ljuskica i prerezati napola
- Peršin nasjeckati
- Mrkvu i luk i peršin pridodati leći, preliti hladnom vodom , da pokrije + 2-3 centimetra iznad
- Dodati maslinovo ulje i lovorov list
- Dodati vegete , soli i papra po želji
- Kuhati oko 1 sat na laganoj vatri uz povremeno mješanje.

- Kada je skuhano možete izvaditi luk (ja izvadim veće djelove , ako je koji manji ostao u redu je).
- Izvaditi i lovorov list i poslužiti leću.

Ovu Leću šaljem dragoj Tanji sa bloga U džaku brašna kao moju drugu ulaznicu u ovomjesečnoj igrici "Ajme koliko nas je" koju je pokrenula monsoon. Ovomjesečna tema je "grah, bob, sočivo (leća)".